Ode Šumi...

Juče je završena jedna velika karijera, najuspešnija u svakom slučaju, bar kada je Formula 1 u pitanju. Biće mi jako čudno, kada u Melburnu 18. marta 2007. na startu više ne bude bilo Šumija. Pored toga, biće mi teško da zamislim Kimija u crvenom kombinezonu.
Moram priznati da sam se sinoć iznervirao više nego pre dve nedelje kada mu je eksplodirao motor. Tada skoro da nisam reagovao, skoro da nisam ništa osetio, ali sinoć... Posle Japana mi je bilo jasno da će Alonso biti šampion, ali očekivao sam makar pobedu za kraj. Ipak, kada se malo bolje pogleda, pokazao je Mihael da još uvek nije za staro gvožđe i da bi mogao uspešno da vozi još sezonu, dve. To što tako biti neće, ide na dušu Luke di Montecemola, on je bio taj koji je želeo Kimija i koji je pogurao Šumija da donese odluku o povlačenju. Šta reći... smradina, smrdljiva, prevrtljiva.
Bila je to sjajna trka, jedna od najboljih, ali šteta što je ostala bez adekvatne nadoknade, a to je makar podijum. Žalosno je i to što su Ferrari i Šumaher titulu izgubili u momentu kada su bili za klasu bolji od Renault-a. Videlo se to u Japanu, a još više sinoć. Ipak, razloge kao što sam ranije pisao ne treba tražiti u lošoj sreći, već u slabom startu sezone.
Predviđam da će sledeće sezone Ferrari dominirati, a mislim i da bi Masa mogao biti ozbiljna konkurencija Raikonenu, ali ne treba imati iluzorne nade. Kimi je broj 1, Kimi je bolji vozač i nema sumnje da će imati barem za nijansu veću podršku tima. Masina prednost je što poznaje ljude i automobil, ali videćemo ionako nam predstoji dugih 5 meseci.
U meni još uvek postoji nada da ćemo Šumahera ponovo gledati na stazi, barem u par trka...
Hvala ti za sve, bila je privilegija gledati te i navijati za tebe tokom svih ovih godina!